„Бикавац се сасвим промијени… Избраздаше бријег путељцима, посадише багремове, дигоше терасе и хладњаке, постригоше грмље. И све је било под конац и на прав кут сведено. Довезоше први клавир.“(И. Андрић, Рзавски брегови).
Тунел испод брда Бикавац, један је од сто тридесет тунела на некадашњој прузи уског колосјека, чија је градња завршена 1906. године за вријеме аустругарске власти.
Кроз тунел, дуг стотињак метара, воз „ћиро“ је улазио на жељезничку станицу у Вишеграду, која је имала осам колосјека.
Због геостратешког положаја мјеста на брду изнад Вишеграда изграђен је ЛАГЕР БИКАВАЦ, комплекс барака за војску која је била обучена и спремна да интервенише у случају немира и побуна становништва, као и да контролишу границу према Србији која је тада била у сатаву Отоманског царства.
У склопу војног комплека изграђена је болница, ресторан и кантина, сале за културни и друштвени живот официрског кадра, два тениска игралишта и хладњак као мјесто за одмор, са погледом на вишеградску котлину. За вјерске потребе саграђена је 1903. године и католичка црква Блажене Дјевице Марије Помоћнице.
Од некадашњег комплекса остао је само ХЛАДЊАК, као сјећање на једно раздобље из историје града.