У овој кући дјетињство је провео др КАЛМИ БАРУХ (1896-1945), међународно признат филолог, претеча југословенске хиспанистике и сефардистике, уважен књижевни критичар и пријатељ Ива Андрића.
Породица Барух доселила се у Вишеград из Сарајева у другој половини деветнаестог вијека.
Калми је био једно од осморо дјеце чувеног трговца Саламона Баруха, који се бавио експлоатацијом, прерадом и продајом дрвета у европске земље.
Калми Барух је припадао другој генерацији Сефарда која се школовала у европским школама, говорио је десет језика и спадао у напредне интелектуалце који су се борили за социјално угрожене и сиромашне ученике и раднике између два свјетска рата.
Страдао је у мају 1945. године у нацистичком логору Берген-Белзен у Њемачкој.
Када је сазнао за трагичну смрт друга из дјетињства, Иво Андрић је написао есеј У СЕЋАЊЕ НА КАЛМИЈА БАРУХА.
„Знали смо се још као деца, из Вишеграда, где сам са његовим братом ишао у основну школу.
Са хиљадама и милионима и он је пао као жртва зверског расизма, пропао као толики, без кривице, и без одбране.
Ми смо изгубили једног правог филолога… Својим знањем и својом несебичном преданошћу науци он нас је задужио у прошлости.“
Послије Другог свјетског рата преживјели чланови породице успјели су продати кућу Општини Вишеград… и послије скоро осам деценија овај објекат служи за становање.
Породица Барух је својим богатством и угледом обиљежила привредни, културни и друштвени живот Вишеграда крајем деветнаестог и првих деценија двадесетог вијека.
И данас, послије толико времена, старији мјештани користе властита имена објеката и простора, топониме, као што су: Барухова шума, Барухова пилана, Барухов ћошак, Баруховина… у знак сјећања на породицу Барух.
