Из прошлости града
Прва јавна електрична централа у Вишеграду саграђена је поред ложионице на жељезничкој станици давне 1925. године. Била је то централа на погон угља, која је пумпама црпила воду из Рзава. Централа је подмиривала потребе за освјетљењем града и неких јавних објеката.
„Био је то посебан догађај за Вишеград. Поскидани су фењери постављени у вријеме Аустро-Угарске и замијењени сијалицама. На трговима и мјестима која су одређена да буду боље освијетљена, постављене су такозване ‘богл’ лампе, које је у одређено вријеме укључивао општински радник Ибро Вазда, кога је становништво пожуривало да што прије стигне и укључи расвјету“, записао је Милан М. Коџо у монографији Вишеградско златно доба.
Електрична централа радила је неометано све до почетка Другог свјетског рата.
Нажалост, сви објекти на жељезничкој станици тешко су оштећени за вријеме рата. Њемачке трупе су у зиму 1945. године минирале и разориле све станичне објекте – зграду жељезничке станице, ложионицу, колосијеке и неколико пословних објеката који су се налазили у непосредној близини.
Зграда електричне централе је минирана и разорена до темеља.
Своју електричну централу између два рата имала је и пилана у Душчу, односно фабрика за прераду дрвета „Варда“, која је почела с радом још 1912. године. Централа је служила за напајање производних погона, гдје се резање грађе одвијало у три смјене, као и за расвјету великог радничког насеља које је изграђено поред саме пилане.
Власник фабрике бомби „Вистад“ је, за потребе проширене производње, изградио 1938. године електричну централу поред зграде Павиљона.
Ова фабрика, која је запошљавала хиљаде радника, радила је пуним капацитетом све до Другог свјетског рата.
Значајно је истаћи да су на нашем простору, посебно у већим и важнијим мјестима, много прије него у неким европским градовима, изграђене централе, уведена је јавна расвјета улица, јавних објеката и домаћинстава, а струја се користила за потребе рада индустријских погона и фабрика.