13. март 1975. – сузе у очима Вишеграђана

13. март 1975. – сузе у очима Вишеграђана

Вишеград, његова историја и њени ликови имају једно од средишњих мјеста у панорами Андрићевог дјела и свијета.
Иако је из Вишеграда отишао у раној младости, везе писца и завичаја су увијек биле дубоке и трајне.

„Увек сам волео да се после избивања враћам у овај град. И као гимназиста, а доцније и као студент, нисам пропустио ниједно лето да бар на један дан не свратим у Вишеград. Зато никад, иако сам у раној младости отишао из њега, нисам изгубио везу са овим светом.“

И ма гдје живио и ходио, Вишеград је за њега први град, не само град његовог дјетињства, него град који је сматрао својим.

Све до смрти Андрић је остао присно везан за град који је извор његових доживљаја свијета и успомена, мјесто гдје је упознао личности које ће представљати инспирацију за његова прозна дјела и мјесто гдје је написао своје прве приповијетке.

****

Фотографије у прилогу:

– Делегација Вишеграда (Милојка Микавица, Хилмија Бранковић, Свето Мирковић и Абаз Незир) на Новом гробљу у Београду, гдје је положена урна с пепелом Иве Андрића.
– Комеморативно вече на ћуприји. Бесједу о Андрићу говорила је професорица Душица Драшковић.
– Новинарски текст објављен у „Ослобођењу“.