Лијепо и питомо насеље МЕЗАЛИН, као што и само име каже, налази се на половини вишеградске котлине.
Насеље је познато по „води са Мезалина“ које се одувијек користила за пиће, прање и остале потребе становништва Нове махале. Некада је већи дио мезалинских падина био ненасељен и под воћњацима.
У свом роману НА ДРИНИ ЋУПРИЈА, Андрић даје опис атмосфере и догађаја на Мезалину на дан Сарајевског атентата.
„На Видовдан приредила су српска друштва, као сваке године, теферич на Мезалину. Ту, на саставцима двеју река, Дрине и Рзава, на зеленој, високој обали под густим орасима, подигнуте су шатре у којима се крчмило пиће и пред којима су окретана јагњад на тихој ватри. На утабаној чистини игра коло још од пре подне… У том тренутку, када је теферич тек почињао, појавили су се на ивици мезалинске равни жандарми, црни и блештави од чоје и оружја на подневној светлости… Свуда би наредники изговорио своју реч, тиху и оштру, и њоме као некаквом чаробном формулом гасио весеље, заустављао игру, прекидао разговор… Њима се није напуштала игра у зеленилу, и никако им није ишло у главу да је заиста крај весељу и забави.“
