Зграда испод Стражишта саграђена је у вријеме аустругарске владавине и била је прва јавна кућа у Вишеграду или, како како каже писац, „стидно место касабе“.
Још прије почетка изградње пруге, Иштван и Јулка Тердик отворили су „радњу за коју у народу није било имена“.
Зграда „Под тополама“ (некада су ту биле три велике тополе), прављена је плански и имала сале за разне госте и услуге…
Између два свјетска рата у некадашњој Тердиковој кући била је смјештена зграда жандармерије.
Почетком Другог свјетског рата и успостављања НДХ власти, зграда је служила као сабирни логор гдје су затварани Срби из цијелог вишеградског краја.
Некадашња кућа забаве постала је најмрачније мјесто у граду одакле су затвореници транспортовани у друге логоре.
По ослобођењу зграда је служила, и данас служи, као стамбени објекат.
Иначе, неки од чланова породице Иштвана и Јулке Тердик (син и унук) сахрањени су на гробљу у Црнчи.
Син Владислав био је ожењен Миленијом Мирковић из Душча и сахрањен је на православном гробљу у Црнчи. На истом гробљу сахрањен је и његов син који је умро 1931. године.
