Јевреји су, заједно са осталим народима који су овдје живјели крајем 19. и почетком 20. вијека, били носиоци привредног и друштвеног преображаја Вишеграда.
О вшеградској синагоги сачувано је врло мало података. Зна се да је на темељима старог и дотрајалог храма, 1905. године „саграђен лијеп и модеран темпл“.
И заиста, према сачуваним фотографијама, синагога је плијенила својом величином и љепотом.
До Другог свјетског рата, синагога је егзистирала као вјерски објекат, имала заједничку општину за Сефарде и Ашкеназе и свог рабина.
По избијању рата, Нијемци су опљачкали и знатно оштетили синагогу. У току рата објекат је окупатору служио као складиште муниције и штала за коње.
Од завршетка рата па до данас, овај бивши вјерски објекат користио је за различите намјене и власништво је Општине Вишеград.
Вишеградски Јевреји много су страдали током Другог свјетског рата. Од некада многобројне и значајне заједнице, у Вишеграду је послије рата живјела само породица Романо.
На иницијативу Јасне Ћирић, предсједнице Јеврејске општине Ниш, а уз подршку Јеврејске заједнице БиХ и општине Вишеград, 2013. године на згради синагоге откривена је Спомен-плоча у знак сјећања на невино страдале Јевреје.
Вишеградски Јевреји дали су југословенској заједници а и шире, знатан број изузетних интелектуалаца, научника и привредника и оставили богато културно и материјално наслеђе које би могло да буде и значајан потенцијал у представљању локалне заједнице као већ препознате туристичке и културне дестинације.
