„Сета ми увек саплете душу кад долазим у Вишеград: то се ваљда догађа сваком човеку који се после дужег избивања враћа у завичај.“
***
У октобру 1972. године, књижевник Иво Андрић боравио је у дводневној посјети Вишеграду. Хроничари тог доба забиљежили су да су хиљаде људи изашле на ћуприју да дочекају и поздраве свог славног суграђанина. „По тепиху од цвијећа великан наше књижевности прошао је мостом до хотела.“
Као и приликом претходних долазака, Андрић се сусрео са старим Вишеграђанима, друговима и познаницима из дјетињства, интересујући се за судбине породица које је познавао; обишао је Бикавац и Вишеградску бању, посјетио Народну библиотеку и Основну школу „Вук Караџић“, а потом и Гимназију, гдје се задржао један час у разговору са матурантима. Одговарајући на срдачне ријечи добродошлице, писац им се обратио ријечима:
„Долазим као ваш друг, ја сам ишао ту у школу и нисам овде странац. Поздрављам вас са много добрих жеља и среће, а срећа се стиче радом. Ја сам у вашим годинама понекад био лењ, али и љубав према раду стиче се временом.“
***
„Дубоки траг сјете појавио се на његовом лицу док смо се припремали за повратак. То је онај исти билег који га је допратио амо. Као да својим Вишеграђанима није хтео да остане дужан, рече, упирући поглед према рзавским бреговима којима је удахнуо живот у једном од својих прозних записа. Лепо су нас примили моји Вишеграђани, лепше ваљда не би могло ни бити.“, записао је Љубо Јандрић, његов пријатељ и биограф.
Била је то и посљедња посјета Иве Андрића завичајном граду.
***
Фотографије су снимљене 18.10.1972. са колективом ОШ „Вук Караџић“ и колективом и ученицима Гимназије.
