Доња вишеградска варош настала је на десној обали Дрине, непосредно поред ћуприје, гдје је централно мјесто заузимао велики Каменити хан са пратећим објектима, и у чијој близини су саграђени први дућани и магазе. Временом, варош се ширила ка обалама ријеке Рзава.
Одмах по доласку и окупацији (1878.год.), аустругарска власт је због сигурности и заштите границе приступила изградњи одбрамбених касарни, утврђења и караула.
На темељима некадашњег урушеног Каменитог хана саграђена је касарна са улогом надгледања моста и прилаза граду. Уз касарну је саграђена и велка зидана пекара и остали неопходни пратећи објекти. На платоу између касарне и моста несметано се одвијала трговина и на пијаци и у новосаграђеним радњама.
Осим ове, изградјена је и на лијевој обали Дрине касарна за транспорт и снабдијевање трупа („trainkaserne“), затим, велики војни комплекс на Бикавцу („militer-lager“) са урађеним одбранбеним положајима као и седам утврђења са посадом на брдима око града.
Касарна поред ћуприје је оштећена и спаљена током борби 1914. године.
Од некадашњих помоћних објеката грађених уз касарну, остала је само дуга ниска зграда на спрат, која и послије толико година, још увијек служи као стамбени објекат.