Из прошлости града
Доласком аустроугарске власти све промјене дешавале су се брзо и збуњивале становништво трошне и уморне касабе.
Због свог географског положаја и значаја, Вишеград постаје котарско (среско) мјесто и у кратком историјском периоду од само неколико деценија у потпуности је попримио обриса европске вароши.
Одмах по доласку, нова власт изградила је три велика војна гарнизона (поред моста на темељима чувеног Каменитог хана, на Бикавцу и на лијевој обали Дрине) са улогом надгледања моста, прилаза и одбране града. На свим околним брдима саграђена су бројна војна утврђења, касарне и жандармеријске станице, тако да је Вишеград, као најудаљеније мјесто царевине, био опасан и утврђен град.
Једна од првих саграђених зграда била је Котарска управа (бивша зграда општине, данас полиције), изграђена око 1890. године, а у улици према обали Дрине саграђена је зграда Општине. Отприлике у исто вријеме почели су са радом суд, царина, финансијски уред, а неколико година раније и Народна основна школа. Новопридошло становништво различитих етничких група донијело је нове навике, нов начин живота, нове идеје и послове.
Посебан напредак (економски и културни) Вишеград је доживио послије Великог поводња, када су поново пробијене и изграђене улице, саграђене нове зграде, отворени хотели (Лотикин, Шајберов и Сигманов), многе трговачке и занатске радње, саграђени водовод и пруга, отворени погони и фабрике, формирана национална просвјетна и културна удружења и читаонице.
Прва деценија 20. вијека је период урбанизације и видљиве трансформације мјеста, период друштвеног, економског и културног напретка.
Вријеме привидног мира и благостања није дуго трајало. Период пред Први свјетски рат био је згуснут историјским збивањима и догађајима који су наговијестили велика разарања, борбе и страдања.
