Гимнастичарска секција 1927.год.
Ово је прича о убрзаним промјенама које су се дешавале у вишеградкој вароши између два рата. Културни, спортски и забавни живот тог доба одвијао се у згради Соколског дома у насељу које се тад звало Варош (то је простор од данашњег трга према Душчу – Козачка улица). Кажу да се тај дио некада звао Стара махала, јер је настао изградњом моста, када су се и прве куће почеле правити на обали Дрине.
Међутим, сви су овај дио града једноставно звали Соколана, због зграде Соколског дома у коме је дјеловало истоимено друштво. До Првог свјетског рата звало се Српско соколско друштво, а од 1929. друштво ће се званично звати Соко Краљевине Југославије. Била је то јединствена орагнизација, чији је циљ био физичко и морално васпитање југословенских држављана, без обзира на националну и вјерску припадност. Тако је било и у Вишеграду – чланови друштва били су припадници свих народа и вјера које су овдје живјеле.
Фотографија из 1918.
Соколски дом је био дугачка приземна зграда остала од некадашње аустроугарске касарне, са великим и лијепо уређеним парком и одбојкашким игралиштем. Најбоља секција у оквиру друштва била је гимнастичарска и чланови секције били су различите доби: од дјеце предшколског узраста до старијих мушкараца. Добро организовани и увјежбани учествовали су на многим слетовима у држави и иностранству. Носиоци културног живота биле су: драмска секција, дувчки, тамбурашки и џез оркестар. Представе, концерти и забаве одржавале су се у великој сали дома.
Чланови друштва 1928. год.
С’ времена на вријеме у граду су гостовала путујућа кина. Власници путујућих кина изнајмљивали су за кино представе најчешће салу Соколског дома. Општински добошар са својим бубњем ишао је улицама, сокацима и оглашавао све новости, наредбе и саопштења власти. Када би дошло кино добошар је продорним гласом обавјештавао: „Дошло кино! Дошло кино!“
Заинтересованост грађана и посјећеност представа је била велика и био је то посебан догађај за варош. Млади и предузимљиви мјештанин, Милош Јефтић, схватајући потребе становништва потписује уговор о закупу сале Соколког друштва и тако почиње са радом први стални биоскоп. Испоставило се да није погријешио; биоскопске представе су биле посјећене и то је постао нови вид културно-забавног живота становништва. Биоскоп је врло успјешно радио до Другог свјетског рата. Почетком рата окупаторске трупе су зграду дома претвориле у војни логор, а прве ратне зиме посјечено је дрвеће и парк уништен, а зграда опљачкана…
Остало је забиљежено да је Вишеград 30-их година двадесетог вијека имао стални биоскоп, само неколико деценија после великих европских градова.
П. С. Подаци о првом биоскопу налазе се у историјским монографијама о Вишеграду између два рата. Фотографије припадају породици Аврама Романа Мамића, који је био члан Сокослког друштва.